СВЕШТЕНИК НИКОЛА ШПАКОВСКИ
(1892-1942)

БИОГРАФИЈА

Никола Шпаковски рођен је 3. марта 1892. године у Љубљину — Минска губернија у Русији од мајке Марије и оца Јуљака. Школовао се у Руској војној академији и завршио је са одличним успехом. Поред матерњег, говорио је  још и француски и енглески језик. У чину капетана службе у Руској војсци за време Октобарске револуције. напустио је Русију и дошао у Југославију. У току службовања у војсци добио је више различитих одликовања. У Југославији се обрео у Власотинцу где је упознао своју будућу супругу. Радио је у цркви у Власотинцу где се спремао за свештеника. Прво место службовања као свештеник добио је у Црвеној Јабуци, затим прешао у Добро Поље, а онда у Брод. У Броду је службовао од освећења цркве па све до своје смрти, 12. фебруара 1942. године. За време свог службовања у Броду донео је безброј новина и допринео просвећивању тога краја. Мимо свештеничког позива имао је много хобија којима се бавио у слободном времену. У својој кући имао је добро опремљену лабораторију за израду фотографија и више фотографских апарата. Сликао је своје чланове породице, људе из села и све оне који су посећивали Брод, рођаке или службенике тадашње власти. Сваке године посећивао је сајмове са којих је доносио све ново што би се тамо појавило. Поседовао је најновије типове радио-апарата, грамофона и звучника. У свакој кафани у центру села поставио би по један звучник и са радија пуштао програм да га сви становници могу чути. У дворишту црквене зграде оформио је воћњак са свим врстама воћа најновијих сорти. Посебно се бавио гајењем цвећа. На црквеном имању подигао је посебан воћњак који је био ограђен засадима багрема. У воћњаку су гајене најбоље сорте воћа, највише јабука. Слободно земљиште је било засејано медоносним биљкама јер се у воћњаку налазило око сто кошница. Кошнице је, заједно са својим оцем, израђивао у сопственој радионици. Биле су савремене, направљене у неколико нивоа и  обојене. Из њих је добијао квалитетан цеђен мед који је бесплатно давао људима као лек. Један мањи поток спровео је посебно пројектованим каналом до специјално изграђеног базена, где се акумулирала вода у току дана. Ова акумулација служила је за покретање мале динамо-машине која је производила струју за потребе домаћинстава, школе и свих зграда у центру села. Са сајма у Београду донео је млин за млевење који је млео сто килограма брашна на сат. Брашно су млели и сви мештани, углавном без наплате. На истом принципу радио је и циркулар за сечење дрва. У свом домаћинству гајио је многе домаће животиње, од којих је неке врсте он сам довео у село. Био је дружељубив човек. У кући су увек налазили виђени људи села, Црне Траве, Власотинца и сви они који су службено долазили у Брод. Због оваквог свог рада добио је награду Краљевог фонда 3. јуна 1937. године у износу од 2500 динара. О томе је писала и штампа тога времена. Поседовао је велику библиотеку са свим издањима Српске књижевне задруге као и друге књиге белетристике и науке. Библиотеку су спалили Бугари за време Другог светског рата. После изградње базена, оформио је и велику башту са свим врстама поврћа коју је заливао шмрком. То је у то време изазивало велико дивљење мештана, па су многи од њих пошли његовим путем и поред Власине изградили своје баште. У селу је остао и за време окупације Бугара, и поред наговарања породице да напусти село. Није желео да остави свој народ — како је говорио. Стрељан је 12. фебруара 1942. године од стране партизана иако је цело село потписало петицију за његово ослобађање.Веродостојност података биографије може се проверити у разговору са староседеоцима села.

У потпису његова деца
Даница Цветковић,
пензионисани просветни радник
Константин Шпаковски,
пензионисани графички радник
Миодраг Шпаковски,
пензионисани пољопр. техничар
Игор Шпаковски,
радник  Дуванске станице — пољ. техничар

СВЕШТЕНИК НИКОЛА ШПАКОВСКИ
(Исечак из Времена од 24.5.1938.)